СОНЕТ ЈОВАНУ СТАНОЈЕВИЋУ

Завичајци моји драги, на сцени сте тако млади,
и прелепи у фолклору да вас гледат’ је милина,
више пута споменусмо коју о саксoфонијади
да Хомоље заслужено, буде место домаћина.

Жеља да се звук Јованов, нађе усред Сувог дола,
знамо сви ми Суводолци, да је то сан неостварив.
Али зато није тешко споменути назив кола
па да наш маестро опет, засвира нам као жив.

Јер када се чује влајна, уз њу ноге саме крећу,
док палчеви мушкадије, врте појас од вистана.
За дан школе четир’ године, имала сам луду срећу

по цели дан наигра се, уз маестрa, нам Jована.
Зато сонет му поклањам, ако горе нечег има
нек заузме место где му, јесте међу, посебнима!

Анђелија Н. Петровић

Content Protected Using Blog Protector By: PcDrome.