Milatovac spada u najstarija homoljska naselja.Prvi pomen datira iz 1467 pod nazivom Milatofce . U neÅ¡to izmenjenom obliku može se Äuti i danas ,posebno kod starijeg stanovniÅ¡tva kao Milatovce.
Lokacija prvobitnog naselja je bila nešto južnije od današnje.Navedene godine Milatovac je imao 13 kuća i bio jedno od većih sela.
Njegova sudbina za vreme turske vladavine ,odnosno do pada pod austrijsku upravu 1718.godine potpuno je nepoznata.Medjutim poÅ¡to se  ne sreće na karti izradjenoj po zapovesti princa Eugena Savojskog 1723-1725.godine ni kao pusto ni kao jedno od jedanaes naseljenih mesta, znaÄi da je davno pre toga poruseno i raseljeno.
Poslednje godine austrijske okupacije selo je imalo 4 kuće.Nakon toga ponovo velika praznina u podacima koja traje do kraja XVIII veka.
Posle Karađorđevog pohoda na Sjenicu stanovništvo se iz tog kraja naselilo u većem broju u Homolje,tako da je1818 godine u Milatovcu registrovan 51 dom kolko je bilo i 1830.godine
Strana u izradi….. Â ujedno i poziv svima da napisu za svoje naselje nesto izmedju legende i istine.
Milatofce je mali Mancester bre…
Mislim da bi bilo lepo i pametno da kontaktirate gospodju Svetlanu Stevic, sigurna sam da ona zna dosta o Milatovcu,…
Eh…Da…i ja sam deo price o Milatovcu. Tu rodjena, tu provela svoje detinjstvo i mladalacke dane…Ponesena zeljom za uspehom, studiranjem i usavrsavanjem, napustih svoj rodni kraj…Sada kada svratim, tuga, seta i nostaligija obaviju moje srce i dusu… Nista vise nije isto kao pre…Sve je pusto, tiho, mirno… Samo po gde koji seljak, traktor… Nigde dece, razdraganosti…Samo je priroda ostala ista. Usamljene livade, predeli i sumarci…I moji roditelji koji me ocekuju sa ceznjom…
Secam se jos, kao malo dete sa 5-6 godina isao sam u Milatovac kod prababe Dese,
zivela je u kuci u samom sklopu skole u Milatovcu. Kada je ostala bez muza, ostala je da zivi sama u toj kuci, a kako joj je Muz bio ucitelj, pa je kuca njoj pripala po nasledstvu.
Tu pored Skole postojao je, mozda i dan danas postoji fudbalski teren, na kom je moja prababa pratila svaku seosku utakmicu, naravno u drustvu komsija, koji su ziveli i po 500-600 metara daleko. Secam se svakog putica, svakog sumarka, sve i jedne livade, svake kuce, svake prespavane noci tamo 🙂
ponekad stvarno pozelim da sam opet mali, da opet idem tamo, da opet vidim sve te ljude koje poznajem… proslo je stvarno dosta godina od kad nisam bio u Milatovac.
za sada cu imati u vidu da prvom prilikom obidjem Milatovac.
Milatovac-najlepse mesto…ostaje u mom srcu.Majka mi je iz tog mesta,tamo sam odrastala,sa svojih sest meseci prvi put donesena baba Dese u skolski stan.Puuuno dragih ljudi,dugo ih nisam videla.Rado se svega secam.Drustva…Radica,Gorica,Merima,Sladja,Ivica,Goran Kengur,Dragan Antonijevic iz Beograda,Pa baba Milja,Mara,VUJA,Tisa,Dusanka,Srba……prelepo detinjstvo.Cuvanje krava,prva ljubav,kartanje,pijaca u Zagubici,autobus jednom nedeljno.Bioskop,poslasticarnica u gradu,pesacenje do Zagubice,pa vrelo,slava,ribnjak…..vratila bi se u tu pricu.Prosle godine sam bila za prvi maj,bilo mi je sve tuzno,pusto,isti miris je ostao.Nema moje baba Dese,njenog cveca…..sta reci?Boli prolaznost zivota!Iznenadio me je komentar mog sina Miljana,jos uvek se seca MILATOVCA i dragih ljudi.Pozdrav za sve!!!!!