Zašto Srpska Nova Godina?

Kada je u petnaestom  veku Turska osvojila Balkan,

Vizantija i ostale pravoslavne zemlje zatražile su pomoć od zapadnih hrišćana!
Vatikan ih je docekao ucenom. Obecana im je pomoc od zemalja Zapadne katolicke Evrope pod uslovom 
da potpišu uniju sa katolickom crkvom, tj. da pravoslavna crkva prizna vrhovnu vlast Vatikana. 
Vaseljenski predstavnici iz Carigrada su podlegli tom pritisku. Zakazan je sabor u Firenci 1439. godine. 
Na sabor su došli svi pravoslavni patrijarsi i predstavnici.
Svi, osim Srpskog.
Vladar Srbije, despot Ðurad Brankovic, rekao je srpskom patrijarhu da ce ga obesiti ukoliko ode u Firencu.
Te, 1439, godine u Firenci uniju sa Vatikanom su potpisali svi pravoslavni verski poglavari.
Svi, osim srpskog. 
kada je ruski Veliki Knez saznao da je Srbija odbila ,odmah je pogubio svog patrijarha, zbog sramote koju je naneo Rusiji.
Kada se i u Carigradu saznalo da Srbi nisu potpisali uniju, nastali su neredi. 
Na zahtev naroda, Vaseljenski patrijarh morao je da se povuce. Vatikan to Srbima nikad nije oprostio.

Ili ovaj tekst koji se po autoru zasniva na crkvenim knjigama.verodostojno jel

Despot Stefan Lazarević, preminuo 1427. god. ujak, naslednika Despota Đurđa Brankovića. Tad je Patrijarh bio Nikon od (1420-1435). Srpski Patrijarh Nikodim II je bio od (1445-1453). Od 1435-1445 nije bilo Patrijarha (crkvom je rukovodio sam despot Đurađ Branković). Srbija je cela pala pod tursku okupaciju 1439, ali zbog neprisustva našeg predstavnika (despota) na sastanku u Firenci, odložena je okupacija, priznata titula despota Đurđa, sve do konačne okupacije 1459. godine. Tako pišu zvanična crkvena dokumenta.

Slavlje započeto muzikom lokalne muzičke grupe „Sveti Gral“

Sveti Gral

 

 A, nakon najave ljupke voditeljke Dragane Zarić

Nastupa Rade Bikinjac 

Bikinjac

Nada Topčagić

Nada Topčagić

 

Dočeku Srpske Nove Godine dodat je poseban značaj prisustvom , gospodina i gospodje Damnjanović prve dame i čelnog čoveka Opštine Žagubica

Gospodin i gopodja Damnjanović

 Uz obavezan vatromet

Vatromet

 

 

 

 

  1. Ništa me ne čudi,inače smo nadaleko poznati po inatu i po tome da ne trpimo autoritete. Mada se očigledno u poslednje vreme nešto menja – sve više trpimo tutore!

  2. radmila milunkic

    srpska pravoslavna,pa sve govori,NIKAD SE SRBI NISU KLANJALI VATIKANU,NITI CE,SAMO ONI KOJI KAZU DA SU SRBI,A TO SU IZDAJNICI..jedino oni ljibe“skute zapadnjacima

  3. Dragiša Bogdanović

    Moram da prokomentarišem zbog istine koju nam skrivaju predstavnici srpskih plemena sa Durmitora i Dinare.
    Bez obzira što se to nekom neće svideti, postoji osnovana sumnja, da na Sabor u Firenci 1439. godine, nije došao samo srpski patrijarh, zato što mu je zabranio okupator srpskih zemalja despot Đurađ Branković (sin Vuka Brankovića). Turski sultan Murat, bio je zet despotu Đurđu, koji mu je dao svoju kćerku Maru za ženu u turski harem. Zato su Srbi i Vlasi platili svojim životima, noseći kamen iz Gornjačke klisure za gradnju tvrđave u Smederevu, bez straha od turske odmazde.
    Dugujem Vam biografiju tadašnjeg srpskog patrijarha. Iznenadićete se!

  4. Dragiša Bogdanović

    Despot Stefan Lazarević, preminuo 1427. god. ujak, naslednika Despota Đurđa Brankovića. Tad je Patrijarh bio Nikon od (1420-1435). Srpski Patrijarh Nikodim II je bio od (1445-1453). Od 1435-1445 nije bilo Patrijarha (crkvom je rukovodio sam despot Đurađ Branković). Srbija je cela pala pod tursku okupaciju 1439, ali zbog neprisustva našeg predstavnika (despota) na sastanku u Firenci, odložena je okupacija, priznata titula despota Đurđa, sve do konačne okupacije 1459. godine. Tako pišu zvanična crkvena dokumenta.

  5. То да СПЦ није ималал Патријарха од 1435. до 1445. једноставно НИЈЕ ТАЧНО!!!
    Од 1436. до 1445. на челу СПЦ је био Патријарх Теофан (који је наследио Патријарха Никона и у Поменику из доба Деспота Ђурађа Бранковића помиње се, највероватније грешком, као Теодосије)!!!
    Дакле деспот Ђурађ Бранковић НИКАДА НИЈЕ руководио Српском Црквом, већ је то и у то време у СПЦ, као и до тада, чинио достојни и рукоположени Патријарх Српски (Теофан или Теодосије, како год)!!!
    Таофан, а не Никон је Српски Патријарх коме је Деспот Ђурађ запретио да ће га погубити, ако прихвати унију са Латинима, па овај није ни отишао у Фиренцу (1439.)!
    С обзиром да Срби нису ни послали свог Патријарха да прихватили унију са римокатолицима, теда по том питању није дошло до „консензуса“, ни остали Православни Патријарски и Валдике, који су можда и имали намеру да је прихвате, нису је прихватили, што Ватикан Србима НИКАДА НЕЋЕ ОПРОСТИТИ!
    У то време, 10. јуна 1439. у Фиренци умре и стари Патријарх Јосиф не потписавши унију (што се сматрало веома лошим знаком). Тада под огромним притиском папе и осталих Латина, чак и Цар Византијски потписа унију, а кад то видеше, потписаше и остали Епископи Православни, док будући Свети Марко, тадашњи митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског, жестоко одбрани Веру Православну, од латина, њиховог лажног учења и „цркве“, те одбрани Православље и с Божијом помоћи успе да се врати у Цариград 26. августа 1439. године!

Ostavite komentar


BELEŠKA - Možeto koristiti ovoHTML tagovi i atributi:
<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

This blog is kept spam free by WP-SpamFree.

Content Protected Using Blog Protector By: PcDrome.