Bojan Viktorović
Још да додам и причу о једној од највећих тајни и миÑтерија, како је наведено у књизи ÐлекÑандра Саше Игњатовића, а то је прича о
миÑтичном извору.
Горњачка вода надалеко је чувена. Са западне Ñтране манаÑтира зјапи обична рупа, метар-два удаљена од зида. У Ñивим Ñтенама Ñе виде – једна кашика за коју нико не зна како Ñе и зашто ту нашла. Вазда ту Ñтоји и нико је не узима, а камоли да помиÑли да је понеÑе Ñа Ñобом. Овде, кап по кап воде потекне Ñамо на Ђурђевдан, али и 4. децембра кад Ñе Ñлави манаÑтирÑки празник, Ваведење ПреÑвете Богородице.
Догађа Ñе да вода потекне иÑкључиво у три Ñата ујутро, пре прве литургијÑке Ñлужбе. Тада монахиње, на челу Ñа игуманијом Вероником, покупе драгоцене капљице воде и поÑле их деле коме је потребна. Деле их, док има. У погледу количине воде извор није толико издашан.